Captain Drax i sile Tamnog vilajeta


Nije se mazila, niti me molila da joj pišem pesme, kao ona Balaševićeva provincijalka. Pitala me samo da li još uvek imam svoj blog. Zakaj bih ga imao, pomislih, ispijajući u tom trenutku Somersby Blackberry. Hvala bogu već godinama nemam nikakvih emocionalnih turbulencija i potrebu da takve doživljaje podelim sa svetinom.

Dapače, kapetan ovog zrakoplova već godinama leti bez drugih članova posade, putnika i njihove prtljage, što bi mnogi smatrali kukavičkim izborom, ali to nikako ne može osporiti njegovu spretnost u izbegavanju nepravilnih vazdušnih struja.

Uostalom, svi ti učestali padovi i nastaju usled neiskustva pilota ili niza pogrešnih koraka koji prethode sigurnom padu. Zbog toga kapetan Drax ne dozvoljava da njegov sistem koji dokazano funkcioniše naruši tamo neki labilni kopilot ili putnik koji preti lažnom bombom, ima strah od letenja ili ne može da podnese duga putovanja. Dosadašnjih 43200 sati samostalnog letenja kapetana Draxa potvrđuju da je ovakav način letenja prilično uspešan i bezbedan i da bi trebalo da bude uvršten u nacionalne i međunarodne propise iz oblasti avio-saobraćaja kako bi se izbegle sve potencijalne katastrofe.

Međutim, postoje piloti koji jednostavno ne mogu da budu toliko samostalni, potrebno im je da imaju nekoga ko će ih na trenutak odmeniti i pomoći im, a neki čak bivaju ponosni onda kada imaju odgovornost prema drugim putnicima, čiji životi u velikoj meri tada zavise od njihove obučenosti i iskustva u pilotiranju.

Kapetan Drax od 2009. godine redovito upravlja avionom na letu broj YU984 i sa sigurnošću se može reći da mu je to zapravo najdraža linija u njegovoj karijeri. Susreti sa drugim pilotima iz regionalnog udruženja zrakoplovaca čine da makar u tim trenucima zaboravi na loše međuljudske odnose u ovom delu sveta. Društvo kolega mu prija i ne voli kada dođe vreme za povratni let. Razmena iskustva sa kolegama, povremeni zajednički preleti i diskusije o politici vazduhoplovnog saobraćaja su u suštini sve ono što mu je tada dovoljno. Zbog toga svake godine uspeva da izdvoji za sebe sedam dana od godišnjeg odmora kako bi posetio svoje kolege i najdraži otok tog dela Mediterana.

Početkom ove godine posetio je Zagreb zbog prisustvovanja na konferenciji čiji je naziv glasio "Izazovi modernog zračnog prometa" u trajanju od dva dana. Možda bi se i predomislio u vezi dolaska, ali je mesec dana pre održavanja konferencije dobio obaveštenje od svoje koleginice da će i ona doći, što ga je dodatno obavezalo na to da i on mora biti prisutan. Valjalo bi napomenuti da je to koleginica koju poznaje skoro 30 godina i koju voli nekim delom svog srca za koji još uvek nije ustanovio kom tačno odjelu pripada. No, to mu uopšte nije ni bilo bitno. Bitno mu je to da se oseća prijatno u njenoj blizini i to što voli kada provode vreme zajedno.

Kapetan Drax je stigao u Zagreb na dan održavanja konferencije. Vani je padao sneg, u vidu onih krupnih i teških pahulja koje su samozadovoljno stvarale zastoj u prometu. Da ne bi čekao taksi i uzalud traćio svoje vreme, Drax se uputio pešice ka sobi koju mu je dodelio organizator. Soba nije bila daleko, odmah u blizini Botaničkog vrta, u istoj ulici gde je odseo i pre nekoliko godina i to saznanje mu je uistinu prijalo. Gundulić i on su postali stari znanci.

Sat vremena nakon dolaska u sobu usledio je telefonski poziv od organizatora i tada mu je rečeno da će sobu morati da deli sa izvesnom ženskom osobom jer je asistent upisao jedno slovo više u rubrici "IME" prilikom uzimanja podataka za potrebe rezervacije soba, te da se zapravo ne radi o muškom već o ženskom cimeru. Draxu to nije smetalo jer je u sobi bilo dovoljno kreveta za još 3 osobe, a ranije mu se čak dešavalo i da isti krevet deli sa osobom suprotnog pola, ali da uspeva da spreči svoje muške nagone u tome da ga vrate na nivo homo divljakusa.

Kako to u životu često biva, kada sinhronicitet uzme stvari u svoje ruke, ispostavilo se da je sve u životu povezano. Na vratima sobe Drax je ugledao dobro znan lik, uokviren dugom crnom kosom. I poput fluida koji omogućavaju rad motora tako je i njegova krv ubrzano počela da kruži kroz čitavo njegovo telo. Zagrlio je svoju koleginicu i uveo je u sobu.

Pošto se početak konferencije približavao sačekao je da se koleginica malo osveži u toaletu, a zatim su izašli iz sobe i uputili se ka centru grada. Sneg je i dalje padao, a pahulja je imalo baš onoliko koliko i u pesmi jednog bosanskohercegovakog pevača. Dugo su pokušavali da pronađu broj zgrade u kojoj se konferencija održava, a kako ni nakon pola sata od početka konferencije to nisu uspeli dogovorili su se da popiju piće u prvom zanimljivom baru. Kao logičan izbor nametnuo se Tesla Power House. Ona je naručila liker Teranino, a Drax rakiju od kruške, poznatu viljamovku, koja je već na prvi gutljaj davala do znanja da nije bila domaća. Njih dvoje su pričali o raznim temama, o napuštenim životinjma, o životima zajedničkih poznanika, porodici, stanju u društvu, političkim prilikama i o stotinu drugih tema. Ona sama je na kraju večeri spomenula to koliko je zapravo tema otvoreno za ta tri sata koliko su proveli zajedno ispijajući rakije i konzumirajući cigarete o kojima inače nisu ovisnici.

Na povratku ka smeštaju Drax je razmišljao o tome šta će se dalje desiti kada jednom i prođu kroz ta vrata sobe. Da li joj je on drag jedino kao prijatelj ili je možda interesuje i kao muškarac. Na sreću po njegovu sivu moždanu materiju, nije morao dugo da razbija mozak razmišljajući o tome jer je ona već bila u polu snu nakon što je on završio sa tuširanjem. Šta je tu je, pomislio je Drax u sebi i legao u svoj krevet, ubeđujući sebe da ako će se nešto desiti između njih dvoje da će se to zasigurno desiti sutra nakon što se oboje odmore od današnjeg putovanja.

Ujutru, kada se probudio pogledao je preko puta sebe i ugledao nju kako spava i shvatio da je jedino što u tom trenutku želi mogućnost da je drži zagrljenu dok mu ona spava naslonjena na grudi. Da oseti toplotu njenog tela na sebi i da jedno drugo greju dok pada sneg po zagrebačkim ulicama, pošteđeni svih dnevnih obaveza. Samo njih dvoje, tu u sobi, da leže na starom krevetu predratnog stana u Gundulićevoj ulici. Bio je spreman da preispita i svoj samostalni sistem letenja koji je u tom trenutku izgledao apsolutno besmisleno. Samo kada bi bila sada na drugoj polovini kreveta.

Ali senka tamnog vilajeta visila je iznad njega i cinično mu šaptala da će se svakako pokajati, jer ako joj ne kaže ništa kajaće se zbog toga što ona neće znati za njegova osećanja, koja možda i naslućuje, a ako joj ipak kaže šta oseća, može da rizikuje to da izgubi prijatelja koga voli. Tada se i setio da je jednom davno na internetu čitao o tome kako muški i ženski mozak imaju drugačije percepcije o muško-ženskom prijateljstvu i dok većina muškaraca poželi da sa svojim ženskim prijateljima s kojima su postali bliski pređu na level 2, toliko one u svojim prijateljima vide samo to, prijatelja koji je tu da ih čuje, razume i podrži. Glupi internet, pomislio je Drax u sebi. Dobro je rekao Dr House u jednoj epizodi da ako pročitas opis neke bolesti na internetu ne znači da si stekao doktorske kompetencije. U tom trenutku glas iz pravca suprotnog kreveta poželeo mu je dobro jutro i u sobu je tada ušla svetlost, terajući vani onu zloslutnu senku.

Konferencija je, što se njih tiče, odavno završena i odlučili su da drugi dan konferencije provedu upoznavajući grad. Ona, iako pripada fetivima, nije dobro poznavala Zagreb i to je u mnogome doprinelo tome da i jedno i drugo s istim uzbuđenjem otkrivaju čaroliju koju grad nudi.

Nakon što su popili kavu na Cvjetnom trgu uputili su se ka Muzeju iluzija (!) Posle toga u slastičarnu Vincek, Uspinjaču, Grič i u jednom monentu su se sasvim slučajno obreli u najčarobnijoj ulici u Zagrebu. Tkalčićeva ulica gde se svakim novim korakom kroz nju upisivala istorija, a ulica je istovremeno emitovala energiju iz davno prošlog vremena. Burna istorija te ulice se osećala u zraku. Težaci i radnici, smešteni između kaptolskih dušebriznika za moral i plemića sa Griča koji su ih iskorišćavali. Neizbežne dame iz bordela, umetnici i pijanci. Baš se sve to moglo videti tada u Tkalčićevoj. Za one koji umeju da posmatraju.

Noć se već polako nadvijala nad Krvavim mostom i postajalo je hladnije pa su njih dvoje zaklon od hladnoće i gladi pronašli u Mikinoj vinogradarskoj kolibi. I baš kada su ispili kuhano vino naišao je čarobnjak Vardaj, od Neba poslati artista kako bi ovekovečio taj trenutak jednom zauvek u vidu crteža izrađenog tehnikom laviranog tuša.

Ja ću ti to kupiti, rekla je, nemam drugi način da ti se zahvalim. Hvala ti, rekao je Drax, izbegavajući dalji dijalog o tome jer nije znao ni šta bi drugo mogao da odgovori na to, a da ne bude banalan.

Kasnije u toku večeri mu je pričala o svojim promašenim ljubavima, o čoveku za koga je zainteresirana i razlozima zbog kojih nije sa njim.

Kapetan Drax je nastavio da sluša to o čemu mu je pričala, da bi u jednom trenutku, dok je fizički i dalje bio prisutan tu kraj nje, ali u mislima stotinu stopa daleko, negde zarobljen u Tkalčićevoj, shvatio, da je najteži način da ti neka osoba nedostaje taj da sediš tik kraj nje i da znaš da nikada neće moći da bude tvoja.

Glas radnice željezničkog kolodvora odzvanja sa zvučnika.

Međunarodni brzi vlak iz Züricha za Beograd preko Dugog Sela, Novske, Okučana i Vinkovaca pristaje na drugi kolosjek.

Zatim sledi red Slavonije, red nagađanja.

Da je torta, zvala bi se Tamni vilajet.



P.S. Zahvalan Blogu, koji s vremena na vreme istrpi moje ispovijedi, koje su najčešće užasno patetične, ali koje mi pomognu kao onome bedniku koji ide da da ispovijed svećeniku.

Leave a comment



Dodaj komentar





Zapamti me