Save our Soul


Ispred mene se nalazi prazna stranica otvorena u CorelDraw-u i mačka koja sedi ispred monitora i zaklanja ju. Sedi dovoljno dugo da me spreči da radim i tera me da se zapitam koji kurac radim od svog života. 

Iz ladice svog radnog stola vadim paklicu Dunhill-a i palim cigaretu. Brine me to što svakim danom paklica postaje sve praznija. Ranije sam cigarete konzumirao samo u posebnim prilikama, samo onda kada sam na odmoru i kada želim da dizgine budu olabavljene i popuštene. Kada je trenutak ceo život i kada je sve dozvoljeno. 

Mislim da sada cigarete tako brzo nestaju zbog procesa* koje je Tisa pokrenula u meni. Svaki novi dan je kao novi pokret zupčanika u mehanizmu čeličnih zidova između kojih se nalazim i koji prete da me jednog dana pritisnu. Vremena nema još mnogo do tog prignječenja i mora se brzo delati. 

Čekam spasonosni mejl iz Finske koji predstavlja mogućnost da dobijem radnu dozvolu na tri meseca i da za ta tri meseca pronađem način da zauvek ostanem tamo. Uporedo sa čekanjem pripremam svoj portfolio koji ću poslati dizajn studijima diljem Hrvatske (nadam se Zagrebu ili Dalmaciji). Kao treća opcija tu je i sezonski posao u nekom od hotela na primorju. Olympia Vodice traži vrtlara, radno iskustvo - nije važno. To mi savršeno odgovara mada ni sam ne znam šta tačno taj posao podrazumeva. Mogao bih da se prijavim i za poziciju pomoćnog kuhara, mada ne volim da radim pod pritiskom kada je reč o hrani. Volim da je spremam za drage ljude i bojim se da bi mi se to smučilo nakon što bih to profesionalno radio u nekom restoranu.

Nedostaje mi Tisa. Hteo bih ponovo da se vidimo, da je čvrsto zagrlim, ali se plašim da bi sve to puklo kao balon od sapunice.

Ludački glas dopire iz televizora, preti da tu ostane i narednih 5 godina. Vremena je sve manje.

Save our Soul

- - - --- --- --- - - -

*za bolje razumevanje procesa pročitati prethodni članak.


    

Leave a comment



Dodaj komentar





Zapamti me